Do nedavno, za performans je moglo da se kaže da je umetnost koja je rezervisana za malobrojnu publiku. Mnogi umetnici koji se bave performansom, ali i konceptualnom umetnošću su bili indiferentni na činjenicu da im mediji ne daju dovoljno prostora. Usled nedostatka informisanosti, šira publika decenijama nije bila u prilici da se upozna sa ovom vrstom umetnosti i izgradi svoj stav. Marina Abramović je shvatila da nije dovoljno imati samo kvalitetan koncept i dobru ideju. Tu ideju neko mora i da čuje. 2012. godine napravila je veliku retrospektivu svog rada pod nazivom ,,Umetnik je prisutan,, u Muzeju savremene umetnosti u Nju Jorku. Lejdi Gaga i mnoge druge poznate ličnosti su posetile izložbu, vest se proširila društvenim mrežama, i to je dovelo veliki broj mladih ljudi. Valjanje u blatu, gadjanje životinjskim iznutricama i 700 sati ćutanja su privukli veliku pažnju masovnih medija i umetnički domino efekat je mogao da počne. Usledio je kratkotrajni šok a nakon toga i ozbiljna introspekcija što je i suština svake umetnosti, da nas navede na razmišljanje. U klasičnim oblicima umetnosti kao što je slikarstvo ili vajarstvo mi vidimo samo delo umetnika, a u performansu publika ima interakciju sa samim umetnikom. Posmatrač postaje deo umetnosti, jer bez povratne informacije performans ne postoji.
O uticaju Marine Abramovic u svetu govori i veliki broj umetnika koji svoju inspiraciju pronalazi u njenom životu i stvaralaštvu. Jedna od njenih učenica je i Činaru Šiota, konceptualna umetnica iz Japana koja ima veliki medjunarodni uspeh i svoje instalacije predstavlja širom sveta. Njena najnovija instalacija pod nazivom ,,Ja na nekom drugom mestu,, je na svetskoj turnejji i trenutno je predstavljena u Briselu, u Kraljevskom Muzeju Umetnosti. Činaru svojom instalacijom koja podrazumeva i performans želi da prikaže relativnost fizičkog sveta. Ona govori o duši čoveka i umetnika koja ostaje i posle njene fizičke transformacije. Njeni radovi su bili izloženi na Bijenalu u Veneciji ali i na brojnim svetskim muzejima moderne umetnosti.
Ali problem mladih, neafirmisanih umetnika je što nemaju mnogo prilika da izlažu svoje radove. Jedan od onih koji su uspeli u tome da menjaju trenutnu situaciju je i Vićenco Kasale, umetnički direktor i osnivač festivala ,,ArtoNov,, koji se već 5 godina svake jeseni održava u glavnom gradu Belgije. On kaže da je suština promene u interakciji izmedju umetnika iz različitih oblasti umetnosti i prikazivanje proizvoda te kolaboracije široj publici. On je inspirisan idejom povezivanja arhitekture i različitih vidova umetnosti. Arhitektura, i mesto gde se umetnost izvodi, kako on kaže, bitna je i za sam ritual umetnosti. Cilj ovog Festivala je da prikaže koncept ,,Totalne umetnosti,, i da ujedini muziku, ples i teatar sa novim vidovima umetnosti kao što su performans, koncept i instalacija. Takav vid povezivanja omogućuje prostor za rad mladim umetnicima Evrope, gde će zajedno istraživati njihovu umetničku znatiželju ali i profesionalnu emancipaciju.
Artonov je idealno mesto za ekspresiju mladih umetnika koji svoje ideje mogu da predstave publici na jedan interdisciplinarni način. U upotrebi su i nove tehnologije kako bi se na najbolji način došlo do istine – glavne vodilje umetnosti.
Budućnost ovog Festivala je u ideji povezivanja svih gradova Evrope koji su poznati po svojoj Art Nuvo arhitekturi. Medjunarodni aspekt bi ovom festivalu omogućio da ostvari svoj prvobitan cilj, a to je izgradnja novih mostova, kako imedju umetnika iz različitih zemalja, tako i publike koja bi upoznala umetnost izvan granica svojih država. Kako umetnički direktor Vinćenco Kasale napominje, jedna od sledećih mogućih lokacija za održavanje Festivala može biti i Srbija, i smatra da je susret umetnika i publike vrlo bitna, kako bi nestajale barijere, i kako bi se gradila nova prijateljstva.
Post by Ivan Andrejic